06.10.1972. — 23.06.1999.
Slobodan „Boban“ Pantić rođen je 6. oktobra 1972. godine kao drugo dete Dragića i Mikaine Pantić. Odrastao je uz sestru Sonju, u porodici za koju je bio izuzetno vezan.
Od najranijih dana bio je vedar, radoznao i veoma aktivan. Završio je Tehničku školu „Radoje Ljubičić“ u Užicu, a tokom mladosti bavio se folklorom i karateom.
Voleo je motore, automobile i sve što je bilo povezano sa tehnikom i mehanikom.
Boban je bio čovek koji je retko mirovao. Voleo je društvo, sport, motore i automobile, ali je jedno od njegovih dugogodišnjih interesovanja bilo i golubarstvo.
Među njegovim golubovima posebno mesto imao je beli golub Vitko, kojeg su i članovi porodice zapamtili kao deo Bobanovog života i njegovih svakodnevnih interesovanja.
Godine 1991. Boban odlazi na odsluženje vojnog roka. Ratna dešavanja zatiču ga tokom služenja vojske, nakon čega biva prekomandovan iz Mostara u Čapljinu.
Tokom boravka u Čapljini, vojnici ostaju opkoljeni i sa veoma ograničenim snabdevanjem hranom i vodom. Iz tog teškog perioda porodica pamti i jednu životnu anegdotu — danima su među retkim stvarima koje su imali za jelo bili Eurokrem blokovi, zbog čega Boban nakon povratka više nije mogao ni da ih pogleda.
Nakon izvlačenja iz Čapljine nastavlja služenje vojnog roka, koji završava u Topčideru.
Po povratku iz vojske Boban nastavlja život u Užicu.
Otvara komision BIM na Rakijskoj pijaci, a istovremeno radi i kao autolimar u svojoj garaži. Bio je sposoban, samostalan i vredan, čovek koji je umeo mnogo toga da uradi svojim rukama.
Posebno je bio vezan za svog dedu Vidoja Đokića. Redovno mu je pomagao na selu i voleo da sa njim provodi vreme radeći oko porodičnog domaćinstva.
Imao je planove, radio, stvarao i razmišljao o budućnosti.
Ratne 1999. godine ponovo ga odvaja od svakodnevnog života i porodice.
Još jednom odlazi da izvrši svoju vojnu obavezu, a nakon završetka ratnih dejstava vraća se svojim planovima i životu koji je tek trebalo da nastavi.
Bio je mlad, sposoban i samostalan čovek koji je voleo život i pred sobom imao mnogo toga što je želeo da uradi.