O BOBANU

Slobodan „Boban“ Pantić rođen je kao drugo dete porodice Pantić, sin Dragića i Mikaine i brat Sonje. Kasnije je postao i voljeni ujak svom sestriću Stefanu.

Ali Bobana nije lako opisati samo kroz porodične uloge. Teško je reći kakav je bio samo kao sin, brat, unuk ili ujak, jer bi bilo nepravedno ograničiti ga na jednu od tih uloga.

Boban je jednostavno bio dobar čovek.

Bio je dobar prema svojoj majci i ocu, prema sestri, sestriću, dedi, široj porodici, prijateljima i ljudima koji su ga okruživali. Bio je vredan, sposoban, radoznao i pun energije. Ništa mu nije bilo teško, u mnogo toga se razumeo, a kada je nekome bila potrebna pomoć, na njega se moglo računati.

Ljudi koji su ga poznavali pamte ga kao vedrog, aktivnog i samostalnog čoveka, uvek u pokretu, sa novom idejom, obavezom ili planom.

Za njega se govorilo:

„Korak mu je valjao.“

Možda upravo ta kratka rečenica najbolje opisuje Bobana — nije voleo da stoji u mestu. Radio je, pomagao, stvarao i živeo punom snagom.

Posebno mesto u njegovom životu imao je deda po majci, Vidoje Đokić, kome je Boban bio veoma privržen. Često je odlazio kod njega na selo, pomagao mu u poslovima i voleo da sa njim provodi vreme.

Koliko je bio vezan za porodicu najbolje pokazuje njihov poslednji nedovršeni dogovor. Samo dan pre smrti Boban je pozvao svoju majku i rekao:

„Reci dedi da ne kosi malu livadu, ja ću sutra tamo, pa ću mu pomoći.“

Čak i kada nije bio kod kuće, mislio je na porodicu, dedu i ono što ga tamo čeka.

Za Bobanom su, pored roditelja Dragića i Mikaine, sestre Sonje i sestrića Stefana, ostali baka Dobrinka, deda Vidoje, tetke, rođaci, prijatelji i mnogi ljudi koji su ga poznavali i voleli. Neka imena vreme možda udalji, ali neke ljude ne uspe da izbriše. Boban je jedan od njih.

Prošle su decenije, ali bol zbog njegovog odlaska, nedostajanje i pitanje „zašto“ nisu nestali.

Ostale su uspomene, fotografije, priče i rečenice koje se i danas prenose. I ostala je porodica koja ga pominje. Jer dok se njegovo ime izgovara, dok se priče o njemu prenose i dok ga se ljudi sećaju, jedan deo Bobana i dalje živi među onima koji su ga voleli.